О Чајничи
Стара цркава
Нова црква
Чудотворна икона
Молитва Пресветој Богородици
Фотографије
Новости и друге информације
Koнтакт
Књига гостију
 
Други корисни линкови


 
Вриjeмe нaстaнкa прaвoслaвнoг хрaмa нa прoстoрy Чajничa, дaтирa пoчeткoм 15-oгa вjeкa. Први писмeни зaпис y кoмe сe пoмињe чajничкa црквa, кojи сe и дaнaс чyвa y ризници хрaмa, нaлaзи сe нa кoрицaмa jeднe вeoмa стaрe рyкoписнe књигe кoja сe зoвe Прoлoг.Oнa сaдржи крaтaк oпис живoтa свeтaцa, и писaнa je приje вишe oд 500 гoдинa. Гoдинa зaписaнa испoд имeнa хрaмa нa тoj књизи je 1492,штo нaвoди нa зaкљyчaк дa je црквa пoдигнyтa мнoгo рaниje.


ЧАJHИЧЕ И ЊЕГОВА СВЕТИЊА


У горовитом крају изворског тјеснаца ријечице Јањине између високих брда Цицеља и Чичи Брда, у процјепу долине стрмих страна смјештено је на уском простору насеље Чајниче, мало изгубљено мјесто у високој и шумовитој планини.

Нико не зна када је и како Чајниче настало, нити ко га је основао. По ученој историји Чајниче се помиње из давнина, пре пет стотина година.

У Чајничкој цркви чува се једна веома стара рукописна књига Пролог, која има преко 480 година. Она садржи кратак опис живота светаца и на њеним корицама постоји запис у коме се први пут спомиње Чајничка црква Успенија Пресвете Владичице наше Богородице 1492. године. У запису се не каже да је та црква подигнута, него нам је то најстарији очувани помен о њој, па према томе она је постојала и раније.

Подробније податке и опис Чајнича из 17. вијека имамо у путопису познатог турског путописца Евлије Челебије, који у Чајничу био 1664. год. За оно вријеме, овај велики светски путник, који је прошао читаво, тада огромно, Турско царство и друге стране земље, у свом опису за Чајниче вели да тако чудно мјесто, валовито и брдовито, није нигдје видјео. Окружено великим брдима са огромним дрвећем и са страшним понорима, својим положајем дјелује истовремено весело, опасно и страшно, док су са друге стране предјели са воћњацима праве рајске баште. За сам шехер (варош) каже да има пет муслиманских и три хришћанске махале, 700 великих и малих једноспратних и двоспратних зграда, све једна повише друг покривене ћерамидом, даском, шиндром и каменим плочама. Даље вели да варош има башта, авлија... Још наводи да у шехеру има 50 воденица, три медресе, пет мектеба, четири дервишке текије и три хана, имарет (кухиња за сиротињу), један хамам и око 200 дућана, али додаје да их није бројао. Његови подаци у погледу бројева свуда су претјерани, али су описи тачни, живи песнички и запажања оштра и осетљива за утиске. Занимљиво је да ни он ни један ранији француски путник не спомињу Стару Чајничку цркву. Можда је нису запазили или им се онако мала, неугледна и укопана у земљу, учинила безначајна према другим јавним зградама.

Чајниче назива Челебија теферичним мјестом, јер у њега долазе људи из сусједних насеља на вашар. О Чајничанима вели да сви говоре нашим језиком, да су им жене честите и уљудне, а људи љубазни и веома гостољубиви, побожни, чврсти и ревносни у вршењу својих верских дужности, сви су од часта образа, баве се својим послом и живе честито. Као последице честих ратова, пораза и губитака које је Турска имала при крају 17. и у првој половини 18. вијека, јављају се у Босни па и Чајничу, сиромаштво, скупоћа, болест и беда.

У чајничким црквеним књигама и у белешкама и вестима из других места, у 19. веку, сазнајемо највише о неродним годинама, глади, болестима и скупоћи. Те су појаве и њихове послидице највише задавале бригу и тешкоће становништву овог високог мјеста, скљештеног у планини и скученог на малом неплодном земљишту. О цркви сазнајемо да је оправљена 1804. и да је ограђена црквена авлија 1837. године. Око 1820. године отпочела је да ради школа за српску децу.

За последњих 150 година били су ови свештеници у Чајничу: поп Лазар Комадановић, вредан и зсалужан свештеник, виђен и поштован у Чајничу и велики књигољубац и сакупљач старих књига. Наследио га је његов син Танасије - Тане Комадановић. за чије је време сазидана Нова чајничка црква. Послије његове смрти дошао је Патрикије К мадановић, који је подигао велики камени звоник Новој цркви и приложио Чајничкој цркви све старе, веома вредне и ретке књиге свог деде Лазара.

Последњи члан ове заслужне свештеничке породице био Гаврило Комадановић, али није служио у Чајничу, него у забричкој парохији. Умро је 8. августа 1935. године.

За чајничког пароха, после Патрикија дошао је Јован Јовановић који је Чајниче опслуживао 50 година. После њега на парохијској служби у овом мјесту био је јеромонах Василије Домановић, сабрат манастира Раче на Дрини. Након јеромонаха Василија на Чајничку парохију долази свештеник Новица Јањић, који је претходно био парох заборачки, а на његово мјесто дошао је свештеник Станимир Јањић. Отац Новица Јањић био је парох чајнички 32 године. Након оца Новице, 1991. године долази свештеник Боро Видовић који је 8 година служио на парохији чајничкој. По смрти јереја Станимира Јањића, након двије године (1999.) заборачку парохију опслужује јереј Александар Топаловић, све до одласка протојереја Бора Видовића. Октобра мјесеца 1999. године долази јереј Љубинко Савић, и декретом митрополита дабробосанског господи Николаја, створене су прва и друга парохија чајничка.

На једном зараванку брега, на самом почетку Чајнича са северне стране, налазе се двије цркве посвећене Успенију Пресвете Богородице и мања Стара, пореклом из 15. века. велика Нова, подигнута 1863. године са Чудотворном иконом Пресвете Богородице чајничке.

www.rs.sr